Transhumanizam je ideja da ljudi imaju prava da kontrolišu svoje telo, um i reprodukciju uz pomoć tehnologije.

Mi smo nešto slično radili vekovima, jer čim se obučemo - imamo veštačko krzno, čim stavimo naočare - veštački manipulišemo vidom.

Implanti u mozgu, genetski inženjering i veštački organi su samo kontiuitet istih tendencija.

Mašta je uvek brža od nauke. Još 1818. Mary Shelley piše o Frankenštajnu. Vek i po kasnije se vrši prva transplatacija bubrega i u telo se ugrađuju električni uređaji koji regulišu rad srca - pacemakeri.

Kiborg je organizam u kojem su integrisani veštački i prirodni elementi. Osnovna tehnička pomagala ugrađena u ljudski organizam korak su preko linije koja razdvaja ljude i kiborge. Granica između ljudi i mašina bledi.

Linda Morfut (Linda Morfoot) je potpuno slepa na oba oka. Naočari koje nosi imaju kameru koja šalje sliku do risivera ugrađenog iz uha. Odatle signal dalje putuje žicom koja se nalazi ispod kože, do implanta na mrežnjači, i šalje impuls niz očni nerv do mozga.

Čeri Robertson (Cheri Robertson) je izgubila oba oka u saobraćajnoj nesreći i posle 15 godina, opet može da vidi stvari oko sebe. Ona ne gleda očima već mozgom. Kamera na njenim naočarima šalje signal do računara koji joj je pričvršćen oko struka. Računar šalje impuls elektrodama ugrađenim u mozak. Zovu je Bionic Woman.

Džon German (John German) može da pomera svih 5 prstiju svoje bionične ruke.
iLimb košta 18 000 $ i za sada ga ima samo desetak ljudi.
Naučnici se ne zaustavljaju u njenom usavršavanju.

Ljudska ruka ima u proseku 3 kilograma, i pokreće se u 26 pravaca.
The Vanderbilt Arm je još uvek u eksperimentalnoj fazi. Teška je samo 2 kilograma jer je ne pokreću masivne baterije - ona radi na raketno gorivo, i može da se pokreće u dvadeset i jednom pravcu.

Ruka vodnika Huana Aredondoa (Juan Arredondo) delo je Touch Bionics kompanije.
On njom upravlja umom kao što je to radio i pre nesreće u kojoj ju je izgubio.
Elektrode mogu da prepoznaju impulse koji stižu iz mozga, i pokreću veštačke mišiće.

Touch Bionics i-LIMB izgleda izuzetno prirodno, ali većina ratnih veterana želi da ostane metalik, jer im se dopada taj futuristički izgled.

BCI, Brain-Computer Interface, ili Direct Neural Interface je razmena informacija između kompjutera i mozga bez posrednika. Za sada ova komunikacija teče samo u jednom pravcu: mozak izdaje naredbe mašini.

Erik je posle saobraćajne nesreće izgubio mogućnost da komunicira na bilo koji način. On je budan i potpuno svestan šta se oko njega dešava, ali do sada nije imao mogućnost da reaguje. To stanje se zove locked-in sindrom. Sada Erik uči da koristi program koji u isto vreme od Erika uči da poveže signal koji dolazi od mozga za određenu misao.

Upravljanje uređajem uz korištenje samo misli, postiže se postavljanjem senzora implanta na deo mozga koji kontroliše pokrete. Senzor prepoznaje električne signale, i šalje ih do računara koji ih tumači. Na ovaj način se može pomoći ljudima kao što je Eric, i svima sa otežanim kretanjem.

Robot TELESTAR H2 je master – slave robot koji ima dva dela.
Jedan je humanoid prosečne ljudske veličine, težak 82 kilograma, a drugi – kokpit u kojem se nalaze rukavice koje detektuju pokrete čoveka koji upravlja i šalju signal do robota koji ponavlja identične pokrete. Pilot može da oseti pritisak na šakama robota jer informacija putuje u oba pravca. Kretanje se prati preko monitora iznad kojih je kamera koja projektuje lice pilota na lice robota. Ovaj robot može puno da pomogne ljudima, jer bi mogao da zameni ekipe spasioca na terenu ili da omogući nepokretnim ljudima iskustvo slobodnog kretanja.

CryENGINE je game engine za Far Cry igru čija se prva verzija pojavila 2004. godine.

Ova Virtual Reality igra definitivno opravdava korišćenje reči reality.
Ipak, mnogi old school gameri provode sate u svetovima koji imaju malo abstraktniji koncept.

Dystopia je cyberpunk varijanta igre Half-Life 2. Prva puna verzija ove igre je izašla u februaru 2007.
Cyberspace u Dystopiji se bitno razlikuje od realnog sveta igre. U cyberspace-u igrač se pretvara u avatar koji se kreće kroz prostor bez gravitacije, i kroz tunele koji liče na fiber-optičke kanale.

Ovaj svet je u potpunosti je napravljen po opisima Uilijema Gibsona (William Gibson), tvorca termina cyberpunk.
Neuromancer je prvi Gibsonov roman, i predstavlja tipičan cyberpunk rad. Za njega je dobio Hugo, Nebula i Philip K. Dick nagradu, i time definisao cyberpunk kao mainstream granu SF literature.

Ghost in the Shell još jedno je od kultnih cyberpunk ostvarenja.
To je futuristički manga triler čija je radnja smeštena u Japanu negde u budućnosti.
Film se bavi filozofskim pitanjima, kao što su definicija čoveka, kako se ona menja ukrštanjem kompjutera i ljudskog organizma i mogućnošću samonastanka svesnog identiteta u sajberspejsu.
Glavni akter je android.
Ona ima jednaku vrednost kao i sva ljudska bića, uprkos veštačkom telu, jer telo je samo ljuska u kojem živi uvek jedinstven duh.

Close act je holandska grupa plesača, koreografa, glumaca i akrobata.
Njihovi performansi nose atmosferu apokaliptične budućnosti, sa vanzemaljcima koji posećuju Zemlju po kojoj tumaraju ljudi organizovani u plemenima.
Ogromne mašine koje izgledaju istrošeno nose glumce čiji kostimi deluju kao da imaju funkcionalnost koja je nama, ljudima iz prošlosti, nerazumljiva.

Robodock je festival koji se održava u Amsterdamu već 10 godina.
Učestvuju umetnici koji svoj rad baziraju na ispitivanju novih tehničkih dostignuća i promena koje će to doneti u vizuelnom identitetu čoveka i njegovog sveta. Većina projekata se bavi odnosom priroda – čovek - mašina, mogućnošću njihove simbioze, i estetikom H+ ere.

Roboti i slučajni prolaznici – svi su umetnici.
Adobe Systems Incorporated je na ulice NY-ka postavila interaktivnu instalaciju. Senzori detektuju pokrete prolaznika i prema njima stvaraju animirani mural.

Alcor Life Extension Foundation je jedna od krajoniks kompanija i nalazi se u Americi. Oni, čim nastupi smrt, hlade telo da bi izbegli oštećenja nervnog tkiva koliko je to moguće, a onda ga čiste od tečnosti, smrzavaju i čuvaju u tečnom azotu. Cilj ovoga je da se jednog dana, kada se budu našli načini da se um prebaci na neki drugi nosač, ili kada se telo bude moglo revitalizirati, pokojnici odmrznu, i podvrgnu modernim trehnikama oživljavanja i lečenja. Zamrzavanje i čuvanje celog tela košta 180 000$, ali pošto je mozak ono što je zapravo najbitnije sačuvati, za samo 80 000$ on će pažljivo biti izvučen iz lobanje i čuvan za neka bolja vremena.

Slične kompanije postoje i u Engleskoj i Nemačkoj, a u Rusiji će vam sačuvati celu glavu u azotu, tako da bi vam pri odmrzavanju bilo potrebno samo telo, a svoje lice biste zadržali.

Za koju god od tehnika preživljavanja da se odlučite, svi zagovornici besmrtnosti ipak predlažu zdrav život, jer sa ovim ubrzanjem kojim nauka napreduje, nije isključeno da se i bez dubokog zamrzavanja domognemo večnosti ako uspemo da poživimo samo koju godinu duže.

microbia.nl
www.floriskaayk.com
en.wikipedia.org/wiki/Cyborg
kevinwarwick.com
seeingwithsound.com
eyeborg.blogspot.com
en.wikipedia.org/wiki/Neural_interface
vanderbilt.edu
touchbionics.com
web.archive.org/web/*/bci-info.tugraz.at
en.wikipedia.org/wiki/Locked-In_syndrome
www.pinktentacle.com/2009/03/asimo-robot-controlled-by-human-thought
www.rt-net.jp
crytek.com
www.dystopia-game.com
williamgibsonbooks.com
en.wikipedia.org/wiki/Hugo_Award
en.wikipedia.org/wiki/Nebula_Award
en.wikipedia.org/wiki/Philip_K._Dick_Award
en.wikipedia.org/wiki/Ghost_in_the_Shell
www.closeact.nl
www.robodock.org
alcor.org
methuselahfoundation.org
archive.org/details/Exercise1949
transhumanism.org
betterhumans.com
hplusmagazine.com