Ulična umetnost je jedan od načina izražavanja u javnom prostoru.
Ovaj termin se uglavnom odnosi na nelegalnu, nekomercijalnu umetnost, umetnost koja nije pod pokroviteljstvom države, ili neke institucije.

Pod uličnom umetnošću se podrazumevaju grafiti, šabloni, nalepnice, video projekcije, ulične instalacije i intervencije...
Ovo je način da umetnici izraze svoj bunt i da putem umetnosti utiču na razmišljanje svojih sugrađana.

Isto tako, neke od umetnika ne zanima aktivizam, već samo žele da izlože svoja dela na nekonvencionalan način i tako dodirnu širu publiku, a ne samo ljude koji posećuju galerije.

"Ghost bikes" bicikli se farbaju u belo i vezuju za ulične znake u znak sećanja na pregažene bicikliste.

Charging Bull je statua umetnika Artura di Modike (Arturo di Modica) koja predstavlja američki agresivni finansijski optimizam i postavljena je na Uol Stritu.
Statuu niko nije naručio, već ju je postavio sam umetnik koji je za njenu izradu i postavljanje potrošio 360 hiljada dolara.

Mark Dženkins (Mark Jenkins) je poznati američki umetnik, a njegov omiljeni medijum su providne selotejp trake od kojih pravi razne figure.

U Čikagu su 2007. godine prvi put postavljeni takozvani drveni grafiti. Umetnici crtaju dela na komadima drvenih ploča koje potom kače na saobraćajne znakove, bandere i semafore.

"Projekat Konj" je ulična instalacija umetnika Skota Vejna (Scott Wayne) iz Portlanda.
On vezuje male plastične igračke konja za prstenove koji se nalaze na trotoarima.
U prošlosti su se za ove mesingane prstenove vezivali pravi konji.

Specter je ulični umetnik koji je svoji karijeru započeo kao grafiiti crtač u Toronto.
On inspiraciju nalazi u običnim predmetima i objektima koje viđamo svaki dan dok prolazimo gradom.

Umetnik Prun je rezigniran brojnim tablama koji zabranjuju ljudima sa svojim ljubimcima ulaz u javne parkove i prodavnice, odlučio da napravi istalaciju Himera koja predstavlja hibrid bebe i psa.

Danas obična gajba sa flašama mleka - sutra skulptura na javnom mestu.
Ulične instalacije od gajbica za mleko su poduhvat četvorice australijskih umetnika , a najčešće figure, koje ovi umetnici postavljaju su takozvani čovek-gajbica i tetris.

1998. godine dece iz favele Pereirao, koja se nalazi na brdu i nadgleda bogataški deo Rio de Žaneira su napravila minijarturu favele u kojoj žive od cigala preostalih od izgradnje luksuzne kuće.
Ovaj model favele se nalazi na površini od 300 metara kvadratnih i njegovi "stanovnici" su odbačene dečije igračke

U Barseloni, u kvartu Grasija, se nalazi jedna zanimljiva zajednica uličnih umetnika amatera koja svake godine u avgustu na festivalu Festa Major de Gràcia izlažu svoja dela. Tokom cele godine ovo "komšijsko udruženje" pravi skulpture od proizvoda koji se inače recikliraju - flaša, limenki, papira i starih kompjuterskih delova.

3D ulična umetnost je igra sa prostorom i precepcijom prolaznika.
Crteži nastaju korišćenjem projekcione tehnike koja se zove anamorfoza i to im daje izgled koji se opire zakonima perspektive.
Ova dela stvaraju iluziju trodimenzionalnog prostora ali samo ako se posmatraju iz pravog ugla.

Horhe Rodrigez Herada (Jorge Rodriguez Gerada) stoji iza projekta Identitet .
Njegova serija portreta stanovnika Njujorka je postala legendarna.
Horhe izabere protagonistu i onda u delu grada gde protagonista živi, na zgradi nacrta ugljem njegov portret veličine od 5 do 7 metara .

Kolektiv Reclaim the Streets se uz pomoć grafitiranja bilborda i masovnih okupljanja bori protiv moći velikih firmi, a naročito protiv korišćenja automobila kao dominatntog sredstva transporta.
Reclaim The Streets često prave ne-naslilne akcije ponovnog osvajanja ulica okupirajuću glavne ulice, puteve i autoputeva ba bi na tim mestima pravili žurke.
Iako tom prilikom ometaju saobraćaj, njihov cilj je da dokažu kako probleme stvaraju motorna vozila a ne pešaci.

The Graffiti Research Lab su napravili projekat urbanog grafitiranja svetlom.
Projection bombing je projektovanje slika na zidove visokih zgrada. Za izvođenje ovog projekta su potrebni laptop, digitalni projektor, VGA kabl, konvertor struje i automobil ili bicikl. Umetnik istražuje mesto za projekciju noću, pošto je bitno da ulično osvetljenje bude slabo i da nema svetlećih reklama, ali ipak prometno tako da prolaznici mogu videti rad. Mesto parkiranja je vrlo bitan segment za uspešno projektovanje, ne sme biti previše blizu izabrane površine, zbog veličine slike, a takođe se na putu projekcije ne smeju nalaziti predmeti koji istu mogu ometati.

Kad se parkira na željeno mesto umetnik postavlja projektor na krov kola, povezuje akumulator sa konvertorom, priključuje projektor i ako ovaj radi - povezuje projektor i laptop. Otvara željenu sliku, animaciju ili film u full sreen modu i može početi sa projektovanjem.

Textualhealing je vrsta projection bombing-a pri kojoj publika učestvuje sopstvenim sms porukama. Publika dobija broj mobilnog telefona na koji šalje poruke, koje se automatski, bez cenzure, prosleđuju i projektuju u strip oblačiće na zgrade u okruženju. Cilj projekta je razmena ideja, misli i priča u javnom prostoru i podsticanje publike da razmišlja o okruženju u kom živi i radi.

Grafiti Brajevim pismom je projekat grafitiranja za slepe.
Grafiti se postavljaju na zidove uz uputstva da prijatelji i prolaznici slepim ljudima skrenu pažnju da pročitaju grafit.
Takođe se postavljaju i male nalepnice na rukohvate koje će ljudi sa oštećenim vidom napipati i pročitati.

Roadsworth je Kanađanin koji je zbog svoje ulične umetnosti osuđen za preko 80 prekršaja i kaznu od 100 hiljada dolara.
Ova vest je uzbunila građane Montreala koji smatraju da vlast vrši represiju nad ovim vidom umetničkog izražavanja.

Sub Zero - umetnik iz Rio De Žaneira je inspirisan predmentima u urbanom javnom prostoru koji su - iako služe svrsi - ružni, odlučio da ih izmeni i time doprinese boljem izgledu grada.
Prvo je ukrasio gradske kontejnere za šut, a zatim je počeo da ukrašava stubiće na trotoarima.
Pre trideset godina građani su protestvovali zbog ružnih stubića, a posle akcije Sub Zero-a su čak i oduševljeni njihovim postojanjem

Andrea Akosta (Andrea Acosta) je svoju radnu površinu našao na poleđini saobraćajnih znakova, koji su dostupan javan prostor ali su potpuno neiskorišćeni.
Iscrtavajući poleđinu znakova on im daje novu vrednost praveći od smernica za vozače mala umetnička dela za pešake.

Drvo ispred bilborda je rad velikog holandskog umetnika Helmuta Smitsa (Helmut Smits).
Nezadovoljan zbog velikog broja oglasnih tabli u svom gradu - Helmut se obukao u uniformu radnika gradskog zelenila i u sred belog dana zasadio drvo ispred bilborda.

Ima puno saitova koji sakupljaju primere ulične umetnosti i ovde vam predstavljamo samo najpoznatije. One sakrivene potražite sami.

en.wikipedia.org/wiki/Ghost_bike
en.wikipedia.org/wiki/Charging_Bull
xmarkjenkinsx.com
en.wikipedia.org/wiki/Woodblock_graffiti
39forks.com
specterart.com
prune-art.com
www.we-make-money-not-art.com/archives/street
cratemen.com
www.worldchanging.com/archives//008672.html
http://www.festamajordegracia.cat
en.wikipedia.org/wiki/Julian_Beever
artjammer.com
fadein.hr
en.wikipedia.org/wiki/Reclaim_the_streets
graffitiresearchlab.com
txtualhealing.com
spacing.ca/art-roadsworth.htm
www.6emeia.com
i-mperfect.blogspot.com
helmutsmits.nl
woostercollective.com
streetsy.com
rts.gn.apc.org
eyebeam.org
blog.b92.net/arhiva/node/1559.html