Materijali koje čovek proizvodi i ono što baca govore dosta o njemu.
Arheološka iskopavanja pokazuju da je u antičkom periodu i u pre- industrijskom periodu, sve što je moglo bilo prerađeno i ponovo upotrebljeno.

Drastične promene u domaćinstvima desile su se u poslednjih 100 godina i prate ih promene u strukturi đubreta.
Danas prosečno svaki čovek napravi skoro 600 kg đubreta godišnje.
Đubre čine: staklo, papir, organski otpad, metali, asfalt, tekstil, plastika, elektronski i nuklarni otpad...

Skoro sva plastika koja je ikad proizvedena i dalje postoji.

Australijski biolog Helle Jorgensen pravi od plastičnih kesa morska stvorenjca, ali i vrtlog od đubreta. Koristi isključivo iskorišćene kese koje mu šalju posetioci njegovog bloga, nada se da time sprečava da te iste kese završe na dnu okeana.

Američki umetnik Tim Godro (Tim Gaudreau) je od aprila 2004. do marta 2005. godine fotografisao sve što je bacao u đubre.
Godro je bio užasnut brojem plastičnih flaša koje je svakodnevno baca pa je došao do momenta kad nije mogao da podnese da baci ni jednu više, i prestao je da kupuje pića flaširana u plastiku.
Izračunao je da će, do kraja života preko 78 000 flaša poštedeti svoje kante za đubre.

Lastnightsgarbage je fotoblog koji dokumentuje đubre na ulicama Nju Jorka.

Garbage Scout predstavlja seriju interaktivnih mapa postavljenih po internetu, za sad za gradove Nju Jork, San Francisko, Los Anđeles.
Na mapama se nalazi spisak lokacija na kojima su predmeti bačeni na ulici,a koji se mogu iskoristiti. Svako ko primeti nešto dobro, potrebno je da pošalje sliku i tačna lokacija, fotografija i opis predmeta će biti dodati na mapu.

“Odlučio sam da neću biti ljut zbog đubreta. Jednostavno ću ga pokupiti”
Od 2006. godine Robin Kevan je poznatiji kao ‘Robi Đubre’.
Nadimak je dobio zbog toga što skuplja đubre po svom rodnom gradu. Akciju čišćenja proširio je i na druga mesta u Britaniji.
Time je privukao medijsku pažnju, pa mu je plaćen put na Mont Everest da bi očistio lokalni planinarski kamp.

Proizvodimo đubre, živimo okruženi đubretom i sami se pretvaramo u đubre. Zbog toga su ’Ljudi od đubreta’ HA Šulta (HA Schult) slike nas samih. Pod parolom ’Šta je za jednog đubre, za drugog je blago’ ovaj nemački umetnik je 1996. godine počeo da pravi skulpture ljudi u prirodnoj veličini od đubreta koje je prikupio na lokalnoj deponiji. Nakon što je završio hiljaditu skulpturu odlučio je da svoje ljude od đubreta pošalje na put oko sveta.
Putovanje će se završiti 2008. godine, a kao poslednja destinacija izabran je Antarktik.

3 R predstavlja strategiju za smanjenje količine đubreta na Zemlji.
3 R su početna slova engleskih reči za smanjenje, ponovo korišćenje i reciklažu đubreta.
Recicle – Reduce - Reuse

Sedamdesetih godina dvadesetog veka razvijene zemlje počinju investiraju u reciklažu da bi ova industrija postala vrlo isplativa devedesetih.

U Srbiji se danas reciklira samo 5 % otpada.

Deo sajta recyclenow posvećen je edukaciji dece.

Na sajtu recyclezone možete testirati svoje znanje o reciklaži.

A nakit, igračke, nameštaj, odeća i knjige napravljeni isključivo od recikliranog materijala su izloženi i mogu se kupiti na sajtu eco-artware.

Zelena energija koristi prirodne energetske procese koji ne zagađuju životnu sredinu.

U Srbiji će, na žalost, ugalj još dugo biti dominantan izvor energije.

Bez otpada – je filozofija i dizajnerski princip 21.og veka sa ciljem da se količina đubreta svede na nulu time što će na cirkularan način, slično funkcionisanju prirodnog lanca, predmeti tokom svog životnog veka, u svakom momentu, biti funkcionalni.

Da bi se ostvarila ova ideja predmeti koji ne mogu da se recikliraju, prerade, razlože i koji se talože na deponijama, moraju prestati da se proizvode.

Vrednost đubreta ne određuje samo njegov sastav, već i čije je.
Đubre Dejmiena Hrsta (Damien Hirst) je izloženo u Eyestorm galeriji u Londonu.

Razni umetnici koriste đubre u svojim radovima.
Radovi Tima Noblea (Tim Noble) i Sju Uebster (Sue Webster) se sastoje od poređanih gomila đubreta.  Svetlost se projektuje na đubre i senka na zidu stvara različite slike, najčešće muškarca i ženu. 

Rik Ketlou (Rik Catlow), ilustrator iz Nju Džerzija, slika po konzervama i proces slikanja objašnjava na svom sajtu.

Animator iz Beograda, Miloš Tomić, iz hobija skuplja đubre i upotrebljava ga u svojim filmovima.

Bez prethodnog iskustva iz oblasti tehnologije, učesnici Scrapyard Challenge radionice prave jednostavne elektronske uređaje od odbačanih materijala koji sami donose :
Elektronski otpad, stare monitore, nameštaj, staru odeću..
Do sada, radionice su se održale dvadeset sedam puta u jedanaest različitih zemalja. Svaki učesnik radionice ima zadatak da napravi crtajućeg robota koristeći marker, motor, i plastičnu čašu.  Kada čaša vibrira, kreće se po papiru i markerom iscrtavakrugove ili linije.

Sait inhabitat.com je posvećen, pre svega, zelenom dizajnu, a oblast na koju naročito obraćaju pažnju je redizajn.

Jedan od najvažnijih događaja među stvaraocima posvećenim ovom problemu je londonski festival 100%.

Deptford Design Market Challenge je projekat koji istražuje načine na koje odbačeni predmeti mogu biti redizajnirani i koji mogu ostvariti ‘novi život’.
27 dizajnera širom sveta je imalo zadatak da izabere polovni, odbačeni predmet sa Deptford pijace u Londonu i da osmisli način na koji će ponovo postati funkcionalni.

Trashlux doslovno od đubreta pravi luksuzne predmete.
Oko Trashluxa su okupljani mladi dizajneri koji koriste jeftine materjale i odbačene predmete, a od njih stvaraju luksuzne i atraktivne proizvode. Trashlux se takođe predstavio na poslednjem 100% festivalu.

Odeća pravljena od đubreta nije novi koncept.

Najveći modni događaj vezan za trash modu održava se svakog novembra na Novom Zelandu pod nazivom Trash to Fashion.

U Portlandu se održava Junk to Funk manifestacija - noć treša, mode i umetnosti.

Pored zagađenja planete, zagađujemo i svemir.

‘Svemirsko đubre’ kruži oko Zemlje i sastoji se od čipova, napuštenih satelita, šrafova, delova raketa i molekula tečnog goriva.
Iako male veličine, brzina kojom se kreću predstavlja opasnost za letilice.

Knjiga Alana Uaismana (Alan Weisman) ‘Svet bez ljudi’ otkriva šta bi se dogodilo kada bi ljudi nestali sa lica Zemlje. Dva dana nakon nestanka ljudi, metroi bi bili poplavljeni, a 3 godine kasnije poplave bi uništile temelje grada. Broj ptica bi se povećao za nekoliko miliona i priroda bi nastavila da buja ali bi bez ljudi, izumrle, na primer, bubašvabe. U roku od 500 godina nekadšnje gradove bi potpuno zamenile šume, a o ljudima bi svedočilo samo posuđe od nerđajućeg čelika, plastične flaše i radioaktivni otpad.

Poslednji trag čovečanstva bili bi radio talasi poslati u svemir u susret vanzemaljskim civilizacijama.

en.wikipedia.org/wiki/Manufactured_Landscapes
edwardburtynsky.com
ramboamadeus.com/eko-akcija.php
hellejorgensen.typepad.com
timgaudreau.com
lastnightsgarbage.com
www.garbagescout.com/blog
en.wikipedia.org/wiki/Rob_the_Rubbish
haschult.de
noimpactman.typepad.com
recyclenow.com
eco-artware.com
en.wikipedia.org/wiki/Damien_hearst
en.wikipedia.org/wiki/Tim_Noble_and_Sue_Webster
rikcat.com
www.cincplug.com/milostomic
milostomic.com
coin-operated.com
www.100percentdesign.co.uk
redesigndesign.org
www.waitakere.govt.nz/ArtCul/ae/trashtofashion/index.asp
deptforddesignchallenge.com
trashluxe.com
junktofunk.org
en.wikipedia.org/wiki/Space_debris
worldwithoutus.com