Bil Hiks bio je američki komičar koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih predstavljao izvor najoštrije kritike Zapadnog društva i kulture.
U direktnim i ponekad rizičnim susretima s publikom govorio je ono što se tek mali broj mislilaca usuđivao da napiše i objavi. Pokušaj da nasmeje ljude i kroz smeh im saopšti istinu obeležio je čitav njegov život.
"Šesnaestog decembra 1961, svet se okrenuo naopako i izvrnuo, i ja sam rođen, vrišteći, u Americi.
Bio je to završetak američkog sna.
Baš pre no što smo nepovratno izgubili nevinost, kada je televizija u naše domove donela užase naših života tako da svako može da ih vidi.
Dok sam odrastao, govorili su mi da mogu da budem šta god poželim: vatrogasac, policajac, lekar, možda čak i predsednik.
I, po prvi put istoriji, nešto što se zvalo astronaut.
Ali, poput mnoge dece koja su odrasla na vesternima, ja sam želeo da budem kauboj-heroj, usamljeni glas u divljini koji se bori protiv pokvarenosti i zla gde god ih sretne, i zalaže se za slobodu, istinu i pravdu.
U dubini duše, ja još pratim ostatke tog sna, gde god da idem, na svom neprekidnom putu ka zalasku Sunca."
Na početku karijere, Hiks je tokom više od jedne decenije morao da nastupa po zabačenim mestima koja su, kako je govorio, posećivali samo on i leteći tanjiri. Razlog za to je bila njegova nemilosrdna kritika savremenog društva, za koju su urednici najvažnijih medija smatrali da nije prikladna za emitovanje.
Velika prekretnica u Hiksovoj karijeri dogodila se tek 1991. godine tokom festivala komedije u Montrealu. Ovaj njegov nastup izazvao je veliku pažnju u Engleskoj. Pozvan je u najuglednija pozorišta u Londonu, Glazgovu, Edinburgu i Dablinu.
Gledao sam prošle godine film koji se zove «Niske strasti».
Bilova sažeta kritika: čisto sranje!
Kraj priče, uzgred budi rečeno.
Ne dajte da vas uvuku u tu lažnu debatu o filmu koji je čisto sranje.
Da li je previše seksistički? I šta je s kinematografijom? Da li ona postaje ...
Samo se zbunjujete. Zaboravljate da pravilno rasuđujete.
Udanhite duboko.
Pogledajte ga još jednom. «O, pa to je čisto sranje!»
Tačno. On je samo to.
Đavo je čučnuo, izbacio veknu, oni su je uzeli, dali joj naslov i izbacili je na tržište.
Đavolje sranje. Čisto sranje.
Sklonite se odatle.
Ali, da li je ... ? A šta je s lezbejskim konotacijama?
Potpuno ćete se izgubiti! Čisto sranje! Sklonite se odatle!
To je sve! Nema ničeg više!
Oslobodite se, narode!
Ako vidite nešto što je čisto sranje, kažite to i idite dalje.
Vi ste u pravu!
Ne oni prokletnici koji žele da vam kažu šta treba da mislite!
Vi ste u pravu!
Sećate se Džima Fiksa, one nule od čoveka?
Taj je pisao knjige o džogingu.
Pre svega: šta uopšte ima da se piše o džogingu?
Desna noga, leva noga. Brže, brže. Idi kući, istuširaj se.
Verujem da to pokriva iskustvo džogiranja.
A onda taj dupeglavac izađe, dobije srčani udar i umre...
...tokom džoginga!
Ima Boga!
Džordž Majkl, čoveče!? Jeste li videli da sad prodaje «Diet Coke»?
Jeste li videli tu reklamu?
«Diet Coke», ja sam Džordž Majkl, ja sam rok zvezda.
Kakav je ovo Reganov najslađi san!?
To su rok zvezde!?
Prodaju «Diet Coke»!?
Koja prava rok zvezda bi uradila tako nešto?
Dođi da pijemo «Diet Coke» i slušamo rok muziku?
Oni uopšte i nisu ljudska bića!
To je zavera CIA-e da vas ubede da su tržni centri dobra stvar!
Zar ne vidite!?
Ali, Bile, tržni centri jesu dobra stvar.
Oni nam omogućavaju da kupujemo svakog dana, na idealnoj temperaturi.
To mora da bude dobro.
Mi smo srećni potrošači.
Ja sam srećni potrošač.
Brinem o tome šta moja deca kupuju.
Uzgred, ako se neko od vas bavi advertajzingom ili marketingom – ubijte se!
Samo jedna od misli... koje pokušavam da posejem.
Možda će jednog dana uhvatiti korenje. Ne znam. Pokušavam.
Radim ono što mogu.
Ubijte se.
Ozbiljno: ako vam je to posao - ubijte se.
Nema opravdanja za ono što radite. Vi ste đavolovi pomagači.
Ubijte se. Ozbiljno. Vi uništavate sve što vredi. Ozbiljno.
Mislite da sledi šala. Neće biti nikakve šale. Vi ste đavolji okot.
Punite svet žuči i đubretom. Uništeni ste i uništavate nas.
Ubijte se. To je jedini način da spasite svoje proklete duše.
Ubijte se.
Eto vam ideje.
Znam da ljudi iz marketinga misle da sledi šala. Neće biti šale.
Progutajte nešto, obesite se, pozajmite pištolj od prijatelja iz Amerike.
Svejedno mi je kako ćete to da uradite.
Oslobodite svet svojih zlih jebenih mahinacija.
Mahinacija!? Svejedno, znate na šta mislim.
Znam šta sad misle ljudi iz marketinga.
«Znate šta Bil radi? On juri anti-marketinšku zaradu.
To je dobro tržište. Baš je pametan.»
Čoveče, ne radim to, prokleti ološe!
«Znate šta Bil sad radi? Sad ide na zaradu od opravdanog gneva.
To je velika zarada. Mnogo ljudi se tako oseća. Imamo istraživanja.
Ogromno tržište. Pametno radi.»
Do đavola, ne radim to.
Prestanite da stavljate $ znak na svaku stvar na svetu.
«Zarada od besa! Ogromna u vreme recesije.
Džinovsko tržište. Bil je vrlo pametan što to radi.»
Uhvaćen sam u zamku...
«Zarada od zamke! Velika, ogromna zarada!
Vidite naša istraživanja. Mnogo ljudi se oseća kao da su u zamci.
Ako se usmerimo na njih, razdvojimo ih ... »
Kako možete tako da živite? Kladim se da spavate kao bebe.
«Šta si danas radio, dušo?
Ništa... Sad pravimo hranu za bebe s arsenikom. Laku noć.»"
Danas, Hiksov uticaj raste. Pored audio i video izdanja, objavljeni su i transkripti njegovih nastupa, dnevnici, delovi prepiske i eseji, kao i jedna biografija. A Hiksova poruka ostaje sasvim jednostavna:
"Svet je poput vožnje u zabavnom parku.
Kad krenete, izgleda realno, jer je naš um moćan.
Vožnja vas nosi gore-dole i ukrug,
vrlo je uzbudljiva, blještava i bučna.
Jedno vreme je zabavno.
Neki su se vozili dugo i pitaju se: «Je li ovo stvarnost ili vožnja?»
A neki ljudi se sećaju, dolaze k nama i kažu:
«Ne brinite, ne bojte se, to je samo vožnja».
A mi ... te ljude ubijamo.
«Ućutkajte ga.
Mnogo smo uložili u ovu vožnju. Ućutkajte ga!
Pogledajte moje bore. I moj veliki račun u banci. I moju porodicu.
Ovo mora da bude stvarnost.»
To je samo vožnja.
Ali mi uvek ubijamo dobre ljude koji hoće da nam pomognu
i puštamo da vladaju demoni.
Ali, to nije važno, jer ...
To je samo vožnja.
I možemo da je promenimo čim poželimo. To je samo stvar izbora.
Nije stvar napora, rada, posla, štednje ili novca.
To je izbor između straha i ljubavi.
Oči straha žele da stavite veće brave na vrata,
da kupite puške i zatvorite se.
Oči ljubavi, s druge strane, vide da smo svi jedno.
Evo šta možemo da uradimo da bi svet odmah postao bolja vožnja.
Uzmite novac koji trošimo na oružje i odbranu svake godine
i potrošite ga na ishranu, oblačenje i obrazovanje siromašnih u svetu.
Bilo bi dovoljno za sve. I mogli bismo da istažujemo svemir,
zajedno, i unutrašnji i spoljašnji, zauvek, u miru."
Pošalji novi komentar