epizoda 64

steampunk Tijana Jovanović Petrović

Da li ste nekad razmišljali kako bi bilo lepo kad bi sve bilo drugačije nego što jeste? Kada biste mogli da imate vremeplov ili da funkcionišete kao u igri Odaberi sam svoju pustolovinu?

Uvid u neke od mogućih budućnosti ili prošlosti daje jedan zanimljiv fenomen kome je 1983. godine umetnik Lojd Dan (Lloyd Dunn) dao ime retro-futurizam.

Retro-futurizam posmatra budućnost kroz prošlost, odnosno kroz neko utopijsko društvo koje se odlikuje visokom tehnologijom, neobičnim ili preteranim umetničkim, arhitektonskim i modnim stilovima.

Džetsonovi (Jetsons) u produkciji Hana–Barbera je jedan od najpoznatijih retro-futurističkih crtanih filmova iz šezdesetih gomina. Prikazivao je savremenu američku kulturu i način života. Ova neobična porodica živi u neko neodređeno vreme u budućnosti, okružena vanzemaljcima, svemirskim brodovima, hologramima i raznim tehničkim pronalascima. Sa druge strane postoje Flintstonovi (Flintstones) koji žive u praistorijsko doba okruženi futurističim izumima koje pokreće snaga dinosaurusa.

Retro-futurizam je ostavio trag i u arhitekturi i primenjenim umetnostima.

Googie ili Popluxe je podvrsta futurističke arhitekture pod uticajem futurističkog dizajna kola i atomskog doba koje je ostavilo jak uticaj na Ameriku pedesetih godina. Osnovne odlike ovog dizajna su- futurističke letilice, blješteća svetla, aluminijum i jarke boje. Ime potiče od arhitekte Johna Lautnera (John Lautner) koji je dizajnirao kafić pod imenom Googie's koji se nalazio na Bulevaru Sumraka u Los Anđelesu, a demoliran je 1980. godine. Stil je dosta uticao na dizajn građevina u Las Vegasu i duž auto- puteva Amerike.

Streamline Moderna je kasnija razvojna linija Ar Dekoa, ali i njegova kritika. Nestaje nepotreban ornament. Oštri uglovi, zamenjeni su jednostavnim aerodinamičnim oblicima. Zbog svoje jednostavnosti, predstavljao je jednu od mogućih vizija arhitekture budućnosti, koja se mogla primeniti na sve objekte, od pekara, autobuskih stanica do luksuznih hotela. Ovaj stil je prvi uveo upotrebu električnog osvetljenja u arhitekturi. Često se koristio aluminijum i bakelit.

Pored atomskog doba, zanimljivo je da je velika futuristička inspiracija i Viktorijanska Engleska u kojoj se dogodio početak Industrijske Revolucije.
Ovaj period obuhvata vladavinu kraljice Viktorije u Velikoj Britaniji od 1837. do 1901. godine. To je vreme kada Čarls Darvin objavljuje «Poreklo vrsta», Ser Artur Konan Dojl piše o čuvenom detektivu Šerloku Holmsu, a na ulicama Londona hara zloglasni Džek Trbosek. U arhitekturi je postojala tendencija povratka gotici, a sredinu 19. veka je obeležila i prva svetska izložba u Kristalnoj palati. Evropa se tada prvi put oduševljava Srednjim Istokom i Azijom, što je vidljivo u dizajnu enterijera i nameštaja gde postoji želja za ukrštanjem novih uticaja sa istorijskim stilovima.

Pod uticajem romana Žila Verna, H.G. Velsa, Marka Tvena, Meri Šeli i drugih autora iz 19.veka, nastaje specifičan fenomen koji postaje popularan tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada dobija i ime Steampunk.

Steampunk je nešto ekstremnija varijanta retro-futurizma. Taj pravac uspešno kombinuje najrazličitije naučne pronalaske viktorijanskog doba sa sa elementima naučne fantastike. Tu spadaju izmišljeni tehnološki pronalasci ili predpostavljeni razvoj nekih tehnologija kao što su diržabl ili analogni kompjuteri. Ime ovog pravca potiče od pisca naučne fantastike K.V. Džetera (K.W.Jeter). Postoji osnovna podela na istorijski i fantazi steampunk.

Istorijski stimpank predstavlja realne istorijske osobe i mesta uklopljena u drugačiju tehnologiju i vreme. Najpoznatija dela istorijskog stimpanka su strip Liga izvanrednih džentlmena, Diznijev film Atlantis, rpg igra Space 1889 i tv serija kao što je Tajne avanture Žila Verna. Jedan od podžanrova istorijskog stimpanka je i vestern stimapank kao što je The Wild Wild West, Povratak u budućnost i RPG igrica Deadline.

Od devedesetih se pojavljuje još jedan podžanr stimpanka, a to je fentazi stimpank. Radnja je uglavnom smeštena u neko mitsko okruženje, a jedan od najpoznatijih autora ovog žanra je China Mieville. Postoji dosta referenci na steampunk u japanskim video igrama, animama i mangama, kao na primer u filmu Steamboy, japanskog reditelja Kacuhira Otoma (Katsuhiro Otomo).

Steampunk se tokom vremena razvio u specifičnu supkulturu koja svoje poklonike ima u modi, muzici, dizajnu i načinu života. Ovaj pokret bi se mogao nazvati Neo-Viktorijanskim što je spoj viktorijanske i edvardijanske estetike sa modernom tehnologijom.

U modi se ovaj stil reflektuje kroz cigaret pantalone, frakove, okovratnike, cvikere, korsete i kratke strukirane sakoe sa okovratnikom. Kao detalji se pojavljuju tetovaže, pirsing , čiroki, ali i neizbežne Lolite koje posećaju na zastaršujuće porculanske lutke koje su bile omiljene igračke dece viktorijanskog doba.

Jedno od najuzbudljivijih prevoznih sredstava steampunk kulture je diržabl. 1784. godine, Žan Pjer Blanšar je dodao propeler koji je ručno mogao da pomera balon. Na toj skalameriji je prešao Engleski kanal. Zlatno doba vazdušnih brodova je otpočelo u julu 1900. godine sa lansiranjem Luftschift Zeppelina LZ1. Mogućnost da posluže u vazdušnoj kampanji je odmah prepoznata u Evropi. «Rat u vazduhu» H. G. Velsa iz 1908. godine upravo opisuje strah od bombardovanja i razranja cepelina. Koristili su se u prvom svetskom ratu kao bombarderi. Iako se odavno ne koriste u transportu, danas se koriste kao savršena podloga za vazdušne reklame.

Vremenska mašina je knjiga H.G Velsa (H.G. Wells) iz 1895. godine koja je inspirisala razne pisce, reditelje i pronalazače. Termin je prvi put upotrebio Vels, a odnosi se na mašinu pomoću koje se putuje kroz vreme. Od tada do danas mnogi su se bavili načinom konstruisanja ove sprave. Ljude još uvek kopka mogućnost da mogu ipak za trenutak da otputuju u daleku prošlost ili da za trenutak zavire u budućnost.

Prvi viktorijanski robot Bojlerplejt (Boilerplate) je nastao krajem 19. veka u radionici profesora Arčibalda Kempiona. Njegova ideja je bila da ovog robota upotrebi u vojnim akcijama. Prototip robota je predstavljen javnosti na velikoj Svetskoj izložbi 1893.godine.
Ovo bi bilo neverovatno tehničko dostignuće 19v da nije u pitanju prevara umetnika Pol-a Ginon-a. On je 2002. godine na svojoj veb strani bigredhair.com objavio vrlo detaljne dogodovštine ovog viktorijanskog robota i njegove navodne susrete sa Pančom Viljom, učestvovanje u Prvom svetskom ratu i odlazak na Antartik.

Steampunk kuća na drvetu je projekat grupe Orlando&Crew. Sagrađena je od recikliranih materijala, to jest od raznog đubreta, koje je savršeno uklopljeno u sumanutu mašineriju napravljenu po poslednjoj modi viktorijanskog doba. Rađena je po uzoru na kuću iz Grada izgubljene dece sa uljanim lampama i ključevima koji otvaraju skrivene odaje... Do kuće se dolazi merdevinama , a u enterijeru je instaliran teleskop, koi i i razne igre i gedžete namenjene ljudima koji će tu boraviti. Naravno, opremljena je i cevima kroz koje izlazi para kao kod stare parne lokomotive.

Na sajtu steampunkworkshop.com možete naći niz saveta kako da napravite recimo retro tastaturu, I-Pod, gitaru, kerozinsku lampu, ali i neke komplikovanije stvari kao što su razna steampunk vozila. Sve su to projekti misterioznog Hieronimusa Isambarda von Slatta.

Sličan hobi ima i Datamancer koji na svom sajtu nudi gotove objekte ili planove kako da od novih pisijeva i laptopova napravite steampunk skalameriju.

Ostaje još samo da izaberete svoju pustolovinu.

.. PERMALINK .. KOMENTARI ..

Bill Hicks je najbolji

Poslao Anoniman dana Čet, 08/20/2009 - 12:26.

Bill Hicks je najbolji

odgovori

Pošalji novi komentar

Bill Hicks je najbolji

Poslao Anoniman dana Čet, 08/20/2009 - 12:26.

Bill Hicks je najbolji

odgovori