Ja se zovem Elena. Ovo je moj veb sajt i na njemu nemam ništa na prodaju. Ono što imam je moj motor i apsolutna sloboda da ga vozim gde god me radoznalost i brzina odnesu.
Dosta putujem, a jedna od omiljenih ruta me vodi severno od Kijeva, prema takozvanoj "mrtvoj zoni" oko Černobila, oko 130 kilometara od moje kuće.
Na putevima u oblasti oko nuklearne elektrane Černobil ovih dana nije velika gužva.
Sve do sudbonosnog dana, 26, aprila 1986, ova elektrana je bila više nego uspešna. Projaktanti su umeli da kažu da je ovaj tip reaktora toliko bezbedan po ljude i okolinu da bi mogao da bude izgrađen i na Crvenom trgu. Za taj dan je bio zakazan eksperiment iz bezbednosti reaktora. Cilj eksperimenta je bio da se utvrdi ponašanje reaktora broj 4 u slučaju iznenadnog nestanka električne energije. Ovo je opasan test, ali je bio izvođen i ranije. Kao deo priprema za izvođenje testa, neki delovi kontrolnih sistema - uključujući i onaj za automatsko gašenje reaktora - su bili isključeni. Nešto posle 1 popodne, 26.aprila, smanjen je dotok vode za hlađenje i količina vodene pare u reakoru je počela da se povećava. U 01:24 operateri su pokušali da ugase reaktor spuštanjem 211 kontrolnih šipki, čijim pomeranjem se kontroliše reakcija ali, zbog sporog procesa pomeranja šipki i zbog materijala od kojeg su napravljene, neke od njih su se istopile. U 01:25 snaga reaktora je dostigla 30 GW - 10 puta više od normalne maksimalne proizvodnje. Veliki skok u snazi je napravio toliki pritisak vodene pare iz sistema za hlađenje da je ona jednostavno raznela poklopac reaktora, napravljen od 2000 tona betona. Požar koji je nastao je posledica ulaska vazduha u sam reaktor i paljenja grafita i drugih materijala u reaktoru.
Zbog nedostatka ispravnih i adekvatnih dozimetara, šef reaktora i odgovorno lice te noći, inženjer Aleksandar Akimov, pretpostavlja da je jezgro reaktora neoštećeno, poziva vatrogasce i ostaje sa celom dežurnom ekipom do jutra, pokušavajući da osposobi pumpe za vodu i raščisti nered. Niko nije nosio zaštitnu opremu. Većina vatrogasaca i ljudi iz noćne smene, uključujući Akimova, umire od posledica radijacije u roku od tri nedelje.
Vladina komisija u toku dana dolazi na lice mesta, shvata razmere katastrofe, ali naređuje evakuaciju grada Pripjat, koji se nalazi svega 4 kilometra od reaktora, tek 27.aprila u 14:00, više od 36 sati od incidenta.
I u narednim nedeljama, neće biti zvanične informacije sovjetske vlade o katastrofi i opasnostima po ljude i okolinu. Insistira se na održavanju prvomajske parade u obližnjem Kijevu, a građani polako saznaju o incidentu iz stranih medija.
Rezultat ove katastrofe je evakuacija svih 50 000 stanovnika grada Pripjat i još oko 70 000 ljudi iz okoline, i stvaranje černobilske "zabranjene zone" oko reaktora na teritoriji Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Ova zona je široka 30 kilometara, ali nenaseljena ili slabo naseljena zona oko samog reaktora je mnogo veća. Ostaci reaktora su poklopljeni ogromnim sarkofagom od čelika i betona, pa je sada relativno sigurno putovati kroz područije, dokle god se držimo asfaltnog puta. Radijacija je uglavnom absorbovana u zemljištu i vegetaciji.
Dobre devojke idu u raj, loše devojke idu u pakao, a devojke na brzim motorima idu gde god hoće...
Ovaj pakao je postao neka vrsta raja za divlje životinje. One se slobodno množe bez ljudi koji ih love, ali niko još ne razume kako i koliko su izmenjeni njihovi geni, i u kakvom su odnosu sa životinjama iz okolnih "sigurnih" zona. Priča se o bizarnim mutacijama, ali naučnici to zvanično demantuju. Populacije vukova i divljih svinja rastu ubrzano, i naseljavaju se u praznim kućama i kolibama. Radioaktivnost u divljim svinjama kao posledica Černobila je i dalje prisutna u Evropi, čak su i svinje iz obližnje Slavonije, u Hrvatskoj, i dalje zabranjene za lov. Ljudi pominju i da se pojavljuje černobilski snežni čovek, neki mutant-jeti, ali ja ne verujem u te priče.
Pravi černobilski mutant je Flukmen (Flukeman), poznat iz serije X-files. On je nastao kao posledica dejstva radioktivnog otpada iz Černobila na ljude, i u Ameriku dolazi na ruskom teretnom brodu.
Kako se približavam nuklearnoj centrali, pištanje iz gajgerovog brojača me inspiriše da vozim brže. Na asfaltu, brojač očitava do 3000 milirentgena, 300 puta više od prirodne radijacije. Ako bih otišla u vegetaciju, 10 metara levo ili desno, skala brojača bi se "zakucala". Nekoliko stotina metara od reaktora radijacija je 300 000 puta viša od normalnog. Drveće ispred mene se zove Crvena, ili Magična šuma. Kažu da je ovo drveće 1986. godine isijavalo crvenu boju od radijacije. Posekli su ga i zakopali u zemlju, ali je izraslo novo.
Konačno prolazimo pored centrale. Za prolaz iza ove linije je potrebna posebna dozvola i posebna zaštitna oprema. Ipak nisam toliko radoznala... Na brzinu sagrađeni betonski sarkofag oko reaktora broj 4 pokazuje znakove ubrzanog propadanja.
Ovu konstrukciju od čelika i betona je izgradilo između 300 i 650 hiljada - takozvanih likvidatora, uglavnom mladih pripadnika Sovjetske armije, koji su dovedeni da saniraju posledice katastrofe.
Nema sumnje da sadašnji betonski sarkofag neće dugo izdržati, i da su se već pojavile napukline i znaci nestabilnosti. Sigurno je i da bi se rušenjem ove zaštite prouzrokovala nova katastrofa. Zato je evropska banka za rekonstrukciju i razvoj uložila 768 miloina dolara u projekat izgradnje novog sarkofaga. Ovaj monstrum na šinama, visok preko 100 metara i projektovan da traje preko sto godina, trebalo je još 2005. da uđe u izgradnju. I dalje nije jasno zašto vlasti u Ukrajini nisu odredile izvođača projekta.
Evo nas sada na ulazu u Pripjat. To je bio nov grad, izgrađen 1970, 4 kilometra severno od reaktora, za potrebe ljudi koji su radili u elektrani. Na prvi pogled, "grad duhova" izgleda kao normalan grad. Ali ima mnogo mesta na koje se niko ne usuđuje da ode - kao što je Crvena šuma, ili gradsko groblje - gde je zakopana većina radioaktivnoh grafita iz nuklearnog jezgra. To je jedno od najtoksičnijih mesta na svetu.
Na veb sajtovima velikih zajednica Urban Exploration Resource i Slashdot, čak i u Njujork Tajmsu, objavljena je vest da su priče o devojci koja vozi veliki motor po okolini Černobila neistinite. Ona nije putovala po zoni sama na motoru. Motori su zabranjeni u zoni, kao i bilo koje samostalno prisustvo u zoni bez zvanične pratnje. Ona je došla kolima, kao deo turističkog putovanja u organizaciji agencije iz Kijeva i administracije zone Černobil. To je standardna ekskurzija za sve turiste u Černobilu.
Kada se veb sajt pojavio, Administracija zone je bila bila besna i pokrenula je istragu oko toga ko je dozvolio motorciklistima ulaz u zonu. A kada se ispostavilo da je priča izmišljena, bili su još manje srećni zbog tog veb sajta.
Posle Eleninih priča se naglo razvio turizam u Černobilu, i poseta je porasla toliko da grad Pripjat počinje da ima problem sa grafiti umetnicima, koji dolaze kao deo turističkih grupa i "ulepšavaju" i obeležavaju grad.
Iako vidno razočarani, milioni posetilaca i fanova Eleninog veb sajta moraju da priznaju jedu stvar: problem Černobila, koji nikada nije rešen, jeste potonuo u zaborav. Bilo je potrebno nešto drugačije od standardnih naučničkih rasprava da vrati ovo pitanje u fokus javnosti - i tu se pojavljuje zgodna devojka na velikom motoru koja sama krstari zonom i sve to skoro voajerski fotografiše i komentariše. Njen sajt je premeštan od strane dobrovoljaca na razne servere da bi izdržao toliki saobraćaj, i podstakao je stotine novih debata po forumima.
Inicijative kao što je elenafilatova.com, ma koliko fiktivne i neprecizne bile - pomažu nam da bolje razumemo dosadašnje greške i probleme vezane za korišćenje nuklearnog goriva - i smanjuju šanse da iste greške ponovimo u budućnosti.
1991. se Sovjetski Savez raspao. Od tada, neke su se stvari promenile: komunisti su postali demokrate, a vođe Komsomola su postali biznismeni, sudije i tužioci. Šta se desilo sa ljudima koji su nekada verovali svojim liderima i otišli da pomognu u čišćenju zone oko reaktora? Sada je svako od njih ostavljen sa svojim kancerogenim bolestima, znajući da će posle njihove smrti zvaničan broj žrtava i dalje biti 31.
en.wikipedia.org/wiki/Flukeman
www.greenpeace.org/international/news/chernobyl-deaths-180406
www.discoverychannel.co.uk/battle_of_chernobyl/
ngm.nationalgeographic.com/2006/04/inside-chernobyl/stone-text.html
www.archive.org/search.php?query=Chernobyl
community.livejournal.com/abandonedplaces/1651741.html
www.gerdludwig.com/html/chernobyl_victims.htm
mostinterestingblog.blogspot.com/2007/04/ghost-of-chernobyl.html
nikongear.com/Chernobyl/Chernobyl_1.php
en.wikipedia.org/wiki/Zone_of_alienation
www.mibs.kiev.ua/WelcomeToUkraine/chernobyl
en.wikipedia.org/wiki/Liquidator_(Chernobyl)
Hirosimu zaboravili,
Hirosimu zaboravili, Cernobil zabetonirali.Korisna prica da se ne zaboravi.
Pošalji novi komentar