Mikronacija je pojam koji se često koristi kao opis cyber nacije, zemlje iz fantazije, zemlje-modela ili projekta nove nacije – bilo kog entiteta koji liči na nezavisne zemlje kakve poznajemo, ali je nepriznat, uglavnom postoji samo na papiru, na internetu, ili u glavama svojih kreatora.
Termin je nastao tokom devedesetih godina prošlog veka, kako bi obuhvatio hiljade i hiljade ovakvih entiteta koji su nastali od tada. Mikronacije, imaju nekoliko zajedničkih osobina: iako to žele, najčešće su nepriznate; ukoliko kontrolišu fizičku teritoriju – veoma su male i najčešće postoje samo u cyber prostoru; državna obeležja, pasoši i novac koje izdaju po pravilu nisu nigde priznati...
Fenomen je povezan sa razvojem koncepta nacije-države u 19. veku, i najranije prepoznatljive mikronacije datiraju iz ovog perioda.
Mikronacijama se smatraju i gusarske utopije iz 16. i 17. veka kao što je LIBERTATIA, teritorija okupirana od strane gusara pod vođstvom kapetana Džejmsa Misona (James Mison), krajem 17. veka. Libertatia se navodno nalazila na teriroriji današnjeg Madagaskara, ali se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je zaista postojala. Bilo kako bilo, detaljno je opisana u knjizi ''Opšta istorija pirata'' potpisanoj od strane kapetana Čarlsa Džonsona. Smatra se da je Čarls Džonson pseudonim čuvenog tvorca Robinzona Krusoa - Danijela Defoa (Daniel Defoe).
Jedna od najinteresantnijih i najpoznatijih mirkonacija u istoriji je Slobodna Država Fiume koju je formirao Gabriele d'Anuncio (Gabriele d'Annunzio), italijanski pesnik, jedan od ključnih ljudi italijanskog fašističkog pokreta i Musolinijev mentor. Na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, Rijeka je pripojena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, i D'Annunzio je, u znak protesta protiv toga, upao u Rijeku sa 1000 legionara u crnim košuljama i osnovao Slobodnu Državu Fiume, koja je opstala čitavih petnaest meseci, uprkos protestima velikih svetskih sila.
Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka došlo je do formiranja ogromnog broja mikronacija kojima je cilj uglavnom bio borba za mir u svetu. Takva je bila i Republika Rouz Ajlend (Rose Island), formirana na platformi u Jadranskom moru, nedaleko od Riminija, koju je italijanska mornarica digla u vazduh.
Iz nasleđa današnje Italije poteklo je i društvo NOVI RIM (Nova Roma) čiji članovi nemaju teritorijalne pretenzije, ali se udružuju sa ciljem da šire kulturu i religiju starog Rima. Članovi ovog društva, kojih ima oko hiljadu, vredno vežbaju latinski jezik, posećuju mesta bitna za istoriju starog Rima i uživaju u antičkoj kuhinji.
Između Škotske i Islanda, izdiže se stena Rokal (Rockall) koju je organizacija Greenpeace okupirala 1997. godine i u znak protesta protiv nekontrolisane eksploatacije nafte iz severnog mora - na njoj proglasila nezavisnu državu Waveland. Britanska vlada je odgovorila tako što je jednostavno dozvolila pobunjenicima da rade šta god žele na ostrvu i nije dalje obraćala nikakvu pažnju na njih. Zemlja talasa bila je naseljena 42 dana, posle čega se sponzor projekta povukao, a sa njim i novi stanovnici Rokala.
Jedan od ovakvih projekata je i Silend (Sealand) – država osnovana 1967. godine na napuštenoj vojnoj platformi iz II svetskog rata u Severnom moru, nedaleko od obale Engleske. Platforma je okupirana od strane saradnika i porodice Pedija Roja Bejtsa (Paddy Roy Bates), nekadašnjeg majora britanske armije koji Silend smatra svojom suverenom i nezavisnom državom. Populacija ove ''države'' retko prelazi 10 stanovnika a naseljiva teritorija iznosi 550 m2. 1968. godine, Britanska mornarica je pokušala da ukloni Bejtsa. Pošto je ispalio hice upozorenja u momentu kada se mornarica približavala platformi, morao je da odgovara i pred sudom, kao britanski državljanin. Neočekivano, oslobođen je optužbi, pošto se incident dogodio u međunarodnim vodama, van jurisdikcije britanskog pravosuđa. Danas je Silend raj za podatke. U tamošnjim računarima čuvaju se osetljivi podaci iz celog sveta koji nisu samo šifrovani, već se nalaze i van domašaja svih nacionalnih policija. Silend je nasledna ustavna monarhija sa monarhom i regentom, ima zastavu i državne simbole, ustav, zvanični jezik sopstvenu valutu, himnu, poštanske marke, pa i pasoš. U jednom periodu, pasoš ove samoproklamovane države je bio masovno proizvođen i prodavan - uglavnom ljudima iz Istočne Evrope. U junu 2006. godine država Silend ozbiljno je stradala u požaru koji je uzrokovan kratkim spojem, ali je obnovljena, tako da danas ne postoje vidljivi tragovi oštećenja. Silend nastavlja da postoji i što je još zanimljivije, na prodaju je! Trenutna cena ovog morskog kraljevstva iznosi 504 miliona funti
U Danskoj od 1971. godine postoji Slobodni Grad Kristijanija, nastao kada su ljudi počeli da naseljavaju vojne barake u jednom kvartu Kopenhagena, koje su neposredno pre toga bile napuštene od strane danske vojske. Ovo je bio vid protesta protiv danske vlade i njene politike stanovanja. Duh Kristijanije se brzo razvio u nešto što bi se moglo dovesti u vezu sa komunizmom, hipi-pokretom i skvoterskim načinom života. Danas, u kvartu živi oko 900 ljudi. Ono što je zanimljivo za Kristijaniju, je to da u ovom delu Kopenhagena vladaju posebna pravila. Ulaz automobilima nije dozvoljen, zabranjeno je nošenje oružja, a sve do 2004. godine, lakedroge su se otvoreno prodavale u glavnoj ulici kvarta. Mnogi Danci gaje simpatije prema Kristijaniji, jer je smatraju jedinstvenim i uspešnim socijalnim eksperimentom. Ipak, danske vlasti uporno pokušavaju da ukinu ovu zajednicu i da je pretvore u običan rezidencijalni deo Kopenhagena. Kako stvari sada stoje, od slobodnog grada Kristijanija, ostaće samo uspomena.
KOMERCIJALIZACIJA I KAPITALISTIČKE VREDNOSTI nisu zaobisle ni druge tvorce samoproklamovanih država. U tom smislu, simptomatičan je projekat ''Tribe wanted''. Radi se o internet sajtu koji promoviše izgradnju ekološkog naselja na ostrvu Vorvoro. Posetiocima sajta se nudi učešće u projektu, a kada malo dublje uđete u suštinu projekta, shvatićete da se ne radi o ni o čemu drugom do o običnoj prodaji turističkih angažmana. Naime, potencijalnim učesnicima u izgradnji eko-zone se nudi kupovina tri titule u samoproklmovaoj državi: možete sebi nabaviti zvanje nomada, lovca ili ratnika, a u zavisnosti od toga za šta se opredelite, moći ćete da boravite u ovom ''egzotičnom raju'' 7, 14 ili 21 dan.
Još jedan interesantan pokušaj mikronacije je projekat Pajrat Bej (Pirate Bay). Radi se o internet sajtu – indeksu za daunloudovanje materijala sa interneta. ThePirateBay.org je zvanično rangiran kao 288-mi najposećeniji internet sajt na svetu. Sajt je osnovan 2004. godine u Stokholmu, od strane švedske anti-copyright grupacije. Filozofija osnivača sajta je da je praksa zaštite autorskih prava pogrešna i da je treba uništiti. Nazivaju sebe kopimistima, odnosno, osobama koje smatraju da infromacije svih vrsta treba da se slobodno i neometano šire. Podržavaju svaku vrstu piraterije, uključujući muziku, filmove i softver. U maju 2006. godine, serveri ovog sajta su napadnuti od strane švedske policije. Sajt je prestao sa radom, ali je ubrzo vraćen na Internet sa bazom u Holandiji. I pored stalnih problema sa zakonom, PirateBay nastavlja da postoji, a 2007. godine, ljudi okupljeni oko ovog projekta došli su na veoma zanimljivu ideju i objavili da je u toku prikupljanje donacija za kupovinu Silend, kako bi sajt dobio svoju državu. Silend nije slučajno izabran, jer su stanovnici ove države, u početku, imali neke sličnosti sa kopimistima, pošto su jedno vreme imali u vlasništvu piratsku radio-stanicu. Pored toga, zakonodavstvo Silenda ne poseduje nikakve restrikcije u vezi sa piraterijom, osim zabrane u vezi sa dečjom pornografijom. Plan za kupovinu Silendaje propao, sakupljeno je samo 20 miliona dolara, što se ispostavilo nedovoljnim, ali Pirate Bay je objavio da će, umesto toga, kupiti neko manje ostrvo i formirati svoju državu tamo.
PirateBay, kao i mnoge druge mikronacije, nastavlja da postoji. Ukoliko ste nezadovoljni stanjem u zemlji u kojoj živite – uvek možete osnovati svoju sopstvenu.
en.wikipedia.org/wiki/Micronation
en.wikipedia.org/wiki/Neue_Slowenische_Kunst
en.wikipedia.org/wiki/Libertatia
en.wikipedia.org/wiki/A_General_History_of_the_Pyrates
www.archive.org/details/RobinsonCrus
en.wikipedia.org/wiki/Free_State_of_Fiume
en.wikipedia.org/wiki/Data_haven
en.wikipedia.org/wiki/Piratbyrån
Pošalji novi komentar